Iako legalno prihvaćen u gotovo svim državama sveta duhan spada u jedan od najvećih otrova koje čovek svesno unosi u svoj organizam pritom ugrožavajući kako svoje zdravlje tako i zdravlje ljudi oko sebe.
Veliki problem pušenja je i to što mladi sve ranije i ranije počinju sa konzumiranjem duhana, ne shvatajući njegove loše strane kao što je njegova štetnost po njihov organizam.
Takozvano “pasivno pušenje” povećava rizik od umiranja od srčanih bolesti, dok je rizik od obolevanja od raka bronha i pluća do 35 odsto veći. Još je opasnije ako cigareta tinja na pepeljari. Tada se stvara veća koncentracija vrlo komplinkovanih štetnih materija u vazduhu.
Pušenje u blizini dece povezano je s brojnim zdravstvenim rizicima za njihovo zdravlje. Astma, bronhitis, pneumonija i upala uva, samo su neke od ozbiljnih posledica upornog pušenja u prisustvu najmlađih. Da ne pominjemo iznenadnu smrt odojčeta kao najtragičniji efekat bezobzirnog uživanja u duhanskom dimu u prostoriji gde borave deca.
Ako mama doji bebu u blizini pušača, već posle tri minuta mleko dobija miris duhana. Za 15 minuta zadah u mleku doseže maksimum. Da bi se miris povukao potrebno je tri sata, ali u mleku se zadržavaju kancerogeni otrovi iz cigareta.
Oko 12% budućih majki nastavlja pušiti i za vreme trudnoće. Prema podacima temeljenim na više istraživanja sprovednih širom sveta, pušenje tokom trudnoće je odgovorno za embrio- i fetotoksična dejstva, pri čemu ne izaziva nastanak urođenih anomalija.
Materije iz dima mogu da prođu kroz posteljicu i uđu u krvotok fetusa koji se razvija. Nikotin ubrzava rad srca bebe i može da uspori razvoj pluća i disajnih puteva, ugljen-monoksid smanjuje snabdevanje kiseonikom što smanjuje težinu bebe na porođaju.
Oko 3,800 razgradnih produkata iz cigareta prelazi prilikom pušenja nefiltrirano u krvotok deteta. Između ostalih tu se nalaze kadmijum i drugi teški metali, radioaktivne materije, kao i materije koje izazivaju rak, a koje se nakon porođaja mogu dokazati u urinu deteta.
Prema izveštaju SZO – Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) koje se citira i u “Zelenom dokumentu” Europske komisije iz januara 2007. godine, duhanski dim iz okoline ili pasivno pušenje klasifikovanoje kao karcinogen za ljude. Prema istom izveštaju nepušači koji žive sa pušačima imaju 20-30% veći rizik za razvoj karcinoma pluća, dok se povećani rizik za ovu lokalizaciju raka uslijed izloženost duhanskom dimu na radnom mestu procenjuje na 12-19%.
Žene koje ne puše ali žive ili rade s osobama koje puše, izložene su 27% većem riziku od raka dojke i imaju dvaput više izgleda za razvijanje raka grlića materice.
Rizik za koronarnu bolest takođe je veći 25-30% u nepušača koji žive s pušačima, a prema novijim istraživanjima mogao bi biti i veći.
Nikotin sužava krvne sudove, smanjuje protok krvi kroz posteljicu, te izaziva porast krvnog pritiska i u nerođenog deteta. Toksični ugljen monoksid koji nastaje prilikom pušenja vezuje se za krvni pigment u crvenim krvnim zrncima i potiskuje iz njih kiseonik. Nerođeno dete već u ovim uslovima pati od hroničnog manjka kiseonika i bori se još u materici za vazduh.
35%- 40% duhanskog dima unose nepušači, a kao posledica toga javljaju se oštećenja plućnog kapaciteta (posao i/ili dom). Godišnje se javi oko 3000 smrti od karcinoma pluća i 37.000 od srca – zbog pasivnog pušenja.
Cigarete, cigare i duhan za lule prave se od osušenog lišća duhana. Druge supstance se dodaju zbog ukusa i da učine konzumiranje mnogo ugodnijim. Dim ovih proizvoda je složena mešavina hemikalija proizvedenih sagorevanjem duhana i njegovih aditiva.
Duhanski dim čine hiljade hemikalija, uključujući najmanje 70 za koje je poznato da uzrokuju rak. U nastavku se nalazi lista opasnih sastojaka koje sadrži duhanski dim:
| Duhanski dim sadrzi | Sastojak se nalazi i u |
|---|---|
| Aceton | Organskim rastvaracima |
| Acetilen | Plamenu pri zavarivanju |
| Arsen | Pesticidima |
| Benzen | Napalmu |
| Butan | Upaljaču goriva |
| Kadminijum | Akumulatoru u kolima |
| Ugljenmonoksid | Izduvnim gasovima automobila |
| DDT | Insekticidu |
| Formaldehid | Tečnost za balzamovanje |
| Vodonik cijanid | Gasu kojim se vrši smrtna kazna |
| Olovo | Starim bojama, olovnom benzinu |
| Metanol | Raketnom gorivu |
| Nikotin | Otrovu za bubašvabe |
| Fenol | Sredstvima za dezinfekciju toaleta |
| Polonijumm 210 | Nuklearnom oružju |
| Propilen glikol | Antifrizu |
| Toluen | Industrijskim rastvaračima |
| Vinilhlorid | Plastičnim masama |
Iako ne postoje istraživanja koja bi dokazala da mirisi cigareta izazivaju rak, utvrđeno je da se čestice pasivnog duhanskog dima mogu sleći u prašini i na površine i tu ostati dugo nakon što dim nestane. Neke studije ukazuju da se čestice mogu zadržati mesecima. Istraživači to sada nazivaju “trečim dimom” ili ostatkom duhanskog dima. Uzorci prašine uzeti iz domova pušača pokazuju da “treći dim” sadrži NNK i PAH, kancerogene supstance za koje je poznato da izazivaju rak pluća
Istraživanje takođe pokazuje da “treći dim” može oštetiti DNK ćelija i da čestice koje se talože iz duhanskog dima mogu formirati više kancerogenih jedinjena koja se mogu udahnuti zajedno sa ostalom kućnom prašinom. Iz ovih razloga je važno ukloniti ne samo mirise izazvane dimom cigareta, već i čestice.
Srećom, prečišćivači vazduha mogu pomoći kod duhanskog dima. Odabir dobrog prečišćivača vazduha može pomoći kod uklanjanja pasivnog dima, čestica i tako obezbediti zdravije okruženje za ukućane.
